trashlog

4:07
nije bash toliko. lazhem. ali lepo izgleda u brojkama.
uostalom, to je ionako bilo juche.
gladna sam.
poslednjih dana stvari su postale sasvim jednostavne - ili zaspim ili ne. uglavnom ne.
a danju se najcheshcje pretvaram da spavam, jer ne znam shta cju sa vremenom [ili sobom?].
kako bilo, imam taman dovoljno strpljenja da ispricham jednu kratq prichu..

..bila jednom jedna devojchica, koja je cele godine vredno radila, stalno putovala i sanjala o danu kada cje se vratiti qcji i lezhati u krevetu danima.. makar i bolesna. stoga je te godine deda mraz [ili bozhicj bata, kako vam drago] odluchio da bash i samo njoj malo ranije nego svima udeli poklon. darovao joj je neshto sasvim specijalno - mononukleozu! sada je mala devojchica mogla neometano mesecima da se odmara, da leshkari, chita, crta i ne razmishlja o obavezama. takodje, mogla je neometano da cheka novu fiskalnu godinu ne bi li uzhivala u plodovima svog rada, koji nikada ne pristizhu blagovremeno.. prepustila se idili podredjivanja svog zhivota odredjenom, usporenom ritmu, koji je iskljuchivo zavisio od televizijske satnice po kojoj je besprekorno, sa plus/minus par minuta, mogla da upravlja svoje dane. do 11pm radi shta zheli, uchi, chita, crta, telefonira, evenutalno jede strogim rezhimom propisanu hranu, a onda krecju serije. jedna za drugom u nedogled.. i onda mozhe na pochinak. spokojna shto je oposlila sve svoje duzhnosti tog dana. istini za volju, mozhda to deluje bezazleno ali nije lako pratiti stope kriminala u las vegasu i majamiju, nemojte misliti da je to puko ispiranje mozga.. dodushe, ako bi neko realno analizirao te serije, imajucji u vidu broj ubistava po seriji koja se emituje jednom dnevno - chudno kako se populacija amerike do sad nije prepolovila. ima neshto u toj forenzici, uljuljqje u neki chudnovat osecjaj sigurnosti.. sve zhrtve su na broju, dzhelatima nema bega, dokazi ne lazhu. u ovom nadasve lazhljivom svetu, dobro je znati da neshto ne lazhe. a kako su dani prolazili, tako je shvatala da ima sve vishe serija koje su u zoni gledljivosti i kojima mozhe ispuniti vreme - sad je mogla da pokrije i njujork, london, pariz, berlin! chudo jedno kako uopshte vishe i ima ljudi na ovom svetu.. ne znam da li je mala devojchica uopshte svesna koliko je srecjna shto ima sasvim dovoljno vremena da joj dosadi dosada.
pouka priche - budite oprezni shta zhelite.
heh, gle, nema iznenadjenja ni kritichnih obrta priche..
i dalje sam gladna.