pochinjem da pishem. simbolichan trenutak.
..putujem za neki dan, samo cju zakorachiti nazad u svoj chergarski zhivot, lagano precji prag i nestati na nekoliko meseci.. mislim da me je pojela ova svakodnevna rutina, kao da sam posivela iznutra.. i sad vecj vishe ne mogu da dochekam da se otisnem u novu potragu za Itakom.. potpuno prestravljena chinjenicom da nema dovoljno ubedljivog razloga da ostanem..