“iako moja bogomdana erudicija zaista nije na vashem nivou, moram priznati da se ne slazhem..

za pochetak punk filozofija podrazumeva vishe nego jednu ideologiju, kao i pregrsht ideja koje, zavisno od ugla posmatranja, zapravo mogu stajati u medjusobnom konfliktu.. to je jedan poprilichno shirok pojam i podrazumeva mnogo toga. ali tako je sa mnogim aspektima nasheg anything goes drushtva.. zadrzhacju se na onome shto ja smatram da su vazhne odlike punk pokreta.

postoji upechatljiv i zapravo kohezivan sistem razmishljanja koji se povezuje sa punkom - individualizam, anti-autoritarijanizam, anarhizam u politici, sloboda mishljenja i etika samo su neki od koncepata koji se vezuju za ideologiju koja dozhivljava svet kao pogreshan i korumpiran.

punk ne zavisi od pinka, i muzichkog ukusa, vecj od stavova koji stoje u suprotnosti sa korumpiranim, nepotistichkim i antiintelektualistichkim predstavama koje paradiraju datom televizijom.

jeste da se zasniva na shoku, pobuni i nezadovoljstvu, ali je to danas socio-politichki pokret koji se suprotstavlja sistemima i institucijama koje kreiraju politichku klimu sveta.

takodje, nisu svi punk bendovi politichki naelektrisani, niti su svi pankeri anarhisti. ne stoji da se oni samo protive i cvile, mnogi nude detaljne kritike drushtva, analize i razlichita potencijalna reshenja za situaciju u kojoj se svet danas nalazi. meni je lichno, najdrazhi primer za takvu vrstu aktivizma to shto je punk pokret zapravo doveo do stvaranja nekih organizacija poput animal liberation front-a. mnogi “pankeri” se zapravo bave aktivnim ochuvanjem zhivotne sredine, kao i borbom protiv eksploatacije zhivotinja zarad hrane, odecje, obucje, kao i protiv diseciranja i drugih vrsta sprovodjenja eksperimenata na zhivotinjama u kozmetichke i medicinske svrhe. to se dalje razlichito mozhe tumachiti - bilo da posmatraju tretiranje zhivotinja kao produzhetak opresije nad ljudima, bilo da se nachin na koji se zhivotinje tretiraju psiholoshki povezuje sa nachinom na koji se ljudi medjusobno tretiraju. i tako u nedogled..

mode shto se tiche, ona bi trebalo da izrazhava isto shto i muzika - agresiju, pobunu i individualizam. ali takve stvari su uglavnom vezane za sazrevanje same lichnosti unutar jednog sistema vrednosti - [ako u vidu imamo godishte punk populacije] vremenom samo oblachenje gubi na znachaju, a ideje su te koje postaju sushtina..

shto se tiche tezhnje da se ostane alternativan, tu nastaje problem - jer, po punku, masovni mediji su opasan instrument za kontrolisanje drushtva, dok, sa druge strane, televizija je nachin da se najbrzhe dopre do svesti najvecjeg broja ljudi - a to se malo kosi sa anti-establishment ideologijom. sasvim je logichno da na tom mestu nastaju nesuglasice. a opet, sa idejom “don’t hate the media, become the media” osnivaju se brojne nezavisne izdavachke kucje koje hocje da izdaju muziku bendova tog muzichkog zhanra..

mislim da je bitno istacji da se punk ideologija bezkompromisno protivi militarizmu i upotrebi sile. pogotovo ako se ima na umu da sama vojska predstavlja ekstremnu formu autoritarijanizma.

dakle, da zakljuchim - postoji nezavisno od pinka, iako bi u utopistichkom drushtvu izgubio temelj svog postojanja. shto se tiche plemena/prepoznavanja to je na samoj lichnosti da prevazidje.. s obzirom da je danashnje drushtvo ono chemu se protivi, teshko da nema na shta da se odnosi. daleko je od ne-misljenja, chistog uzhivanja i puke idolatrije.. svrha same muzike, kao i pokreta je da ukazhe na aktuelne probleme u drushtvu i da se na neki nachin sa njima suochi. iako su neke ideje odavno prevazidjene i odsluzhile svojoj svrsi, to ne znachi da se ostatak vrti oko “sex&drugs&rock’n'roll” filozofije..

takodje, ne mogu da precjutim opasku “moras slusati tu vrstu muzike, moras imati svoje idole u fahu svojih interesovanja”, jer podrazumeva se da znamo i ko je kant i ko je niche i ko je shopenhauer, dirkem, marks, klod levi stros, marsel mos - podrazumeva se da znamo i ko je betoven, bah, mocart - zashto je onda nelogichno da, ako vecj slushash punk, ne znash barem neke od bendova koji su neshto i rekli u svojim pesmama..

[a jel iko uzeo u obzir da u nashem drushtvu i klasichna muzika predstavlja teshku alternativu, koja pritom nije duzhna da opravdava svoje postojanje]”