trashlog

..i get a little lower..
proklete nove godine. bash iskreno ih ne volim.
kakva agonija.. imam osecjaj da me umor progoni godinama..
..uzhasava me ideja da moram moram moram da slavim… i da moram da budem srecjna.. valjda sam onda u inat depresivna.

grize me savest.. gospodjica ridje trshave kose je uspela danas da potroshi celu platu..ponela se krajnje samozhivo i.. sve dala na knjige. to je sad vecj ozbiljan problem, to vishe nije ljubav.. to je opsesija.. svojevrsna patologija.. da je chitava aleksandrijska biblioteka bila u ponudi verovatno bih dushu dala kao kaparu.. spisak za deda mraza je metrima dugachak svitak inventara knjiga koje NISU na njenim policama.. a takvu zhedj je teshko ugasiti.. i naravno da me sad peche peche grize i izjeda savest.. ali to je jedan krajnje impulsivni zacharani krug. nekontrolisani poriv. shto i dalje nije alibi.

..shvatila sam da krv na snegu podsecja na tishinu.

..bio je petak i jako sam se dvoumila.. ovo grozomorno vreme napolju, sneg, hladnocja i uzhasni vetar su me terali na razmishljanje da li da se poqpim i odem chaskom do subotice na koncert, ili*[i'll get back on that]..

..i tako sam se nashla na zheleznichkoj, reda radi da proverim idu li ti vozovi uopshte.. kad zachuh odgovor sa druge strane shaltera :”ako potrchish, sticjicjesh!”.. pravi znak - a ja, sva skockana, uleteh u prvu klasu, istreptavshi svoj put za dzh u istoj [buducji da sam bila jedini putnik u vagonu..] i kroz nepuna 4 sata zatekoh se kako lutam ulicama prelepog grada u kom sam poslednji put bila pre nekih 7 godina [izuzimajucji beskonachne krugove koje autobusi fudeksa prave ne bi li dobili na vremenu..]..

anger is a gift glasi ime benda.. i zapravo su sjajni.

..predlazhem savrshenu kombinaciju bendova za celovechernju zabavu - daggersi, analena i oni.. mozhda i laika.. pored njih bejahu i mad goya]
[nisam od onih koji daju kritichki osvrt na muziq, bendove i slichne stvari.. vashe je da prosudite sami]

elem..mozhda malko blesavo zvuchi shto sam se posve sama odvukla tamo, i to krajnje nevoljno.. ali pokajala se nisam, bilo je prokleto dobro.. sve dok na dnevni red nije doshao povratak.. svest o tome da su vozovi nepouzdano sredstvo prevoza nije umanjilo pakao od trochasovnog kashnjenja.. scena: promrzla, preumorna [specifichna je to vrsta umora.. osecjala sam kako mi pucaju kapilari u ochima i ono malo prezhivelih sivih cjelija se pretvara u kashu pod pritiskom redova iz begbedeove skromne kritike drushtva - 399].. medjutim, stigla sam qcjama. safe and sound. dodushe skoro da sam zaspala na pragu otkljuchavajucji vrata.. ali, dobro sad.. vredelo je.

..da se vratimo na ono ili*..kad malko bolje razmislim, sigurna sam da bih u beogradu sedela kod qcje, grlecji grejno telo, koje se tek pre neki dan preselilo u prostor koji olako nazivam svojom sobom i gledajucji hallmark [bez pitanja - to je gore od zavisnosti..].. sasvim sam sigurna da ne bih otishla da gledam shine u jugoslovenskom dramskom, niti bih otishla na vishechasovno spamovanje uma u sc.. reklamozhderima mogu recji samo - hvala, ali - nisam gladna..

check this out, preferiram da se ne izjashnjavam na ovu temu, previshe me pogadja.. nekako.. dokle bre vishe sa tim veshtachkim virusima!?

a od vedrijih tema biram baskijata i drugare..

i zamalo da zaboravim - petak, 23. ovog meseca, narodna biblioteka!!! mora se!

..prisecjanje je pochelo sasvim sluchajno, tako shto sam upravo naishla na cvet presovan izmedju listova ispunjenih shkrabotinama haotichnog mi uma.. i setih se - stajala sam na trgu republike [postoji li originalnije mesto za nalazhenje?] jedne maglovite prohladne vecheri [koju, iskreno, ne mogu smestiti chak ni u neko odredjeno godishnje doba, a kamo li godinu] dok se na periferiji pogleda nazirao neki nepoznat mladicj[sistemom eliminacije sam doshla do ove idealne rekonstrukcije - chini mi se da nije bila devojka, ciganche u prolazu ili neki pijanac iz oblizhnje kafane].. koji je potom iznenada ustao, prishao i dao mi cvet.. i dok sam zagledala tu belu radu koja se potpuno neochekivano nashla u mojoj ruci on se silno izvinjavao zbog toga shto je cvet bez drshke i malko sakat.. ali je chitav dogadjaj podvukao rechenicom koju sam mislila da nikadanikada necju zaboraviti.. no, svesna svojih uzhasnih ogranichenja, bila sam ubedjena da sam je barem zapisala negde.. medjutim, bilo je za ochekivati da mi secjanja vetre brzhe od etra, i duboko me je potreslo shto nigde, posle 3chasovnog preturanja po hrpi papira i zhvrljotina, ali bash nigde.. nema niti jedne rechi na zadatu temu..
..i tako su vecheras pronadjeni samo solidno ochuvani fizichki tragovi jednog trenutka.. jedan malko sakat presovan cvet.. ali i sad, dok ga gledam i dalje ne mogu da se odluchim izmedju beskrajnog sazhaljenja i naleta euforije koja me je ostavila bez teksta . *napomena- nemojte me pogreshno shvatiti, ovo nije izlet u liriq..* beskrajno mi je bilo zhao shto nisam umela da objasnim koliko me je sam gest ganuo.. i kako je takav cvet najlepshi mogucji ikada.. zato shto nema povod. razlog. predumishljaj.
.. koliko puta vam se desilo da dobijete nesho od nekoga koga vishe nikada necjete sresti? da vas neko bez povoda usrecji i ulepsha vam dan? .. mozhda, da je ovo neki americhki tinejdzh film sa “normalnim” akterima.. mozhda bi ovakva pricha i prerasla u romantichnu komediju sa hepiendom.. ili, u nekom najneverovatnijem sluchaju, u upoznavanje majstora i margarite.. ali s obzirom da je ovo moja pricha koja je, kao i sve, obavijena velom zaborava, ishod se svodi na sakati cvet i polovichno secjanje. shto je zapravo tragichan ishod kad malo bolje razmislim..

..i potpuno sam se istopila..
..dok su “izvodili” the dark is rising u pozadini su ishli kadrovi iz the very eye of night od maje deren - da li uopshte rechima mogu da opishem svoje.. odushevljenje?
..i htela sam da trchim u zagreb sjutra ali.. sinocj su svirali.. kasno, isuvishe kasno.. gotovo. kraj.
..i chekirala sam svaki “bar across the street” ali njih nije bilo..
..i zashto ne znam ljude koji znaju ljude koji znaju..?
[note to self: upoznati dragana ambrozicja]