trashlog

niste se valjda ponadali da cju neshto i napisati pre nego odem u nove pustolovine?

rechi mi izmichu, muze su odluchile da stishaju svoje umilne glasove i osecjam neq chudnu tishinu u glavi.
malkicko sam zastranila - mesecima sam “negde”, “na putu”, nazovite to kako hocjete.. a apsolutno nishta od dogadjaja ne mogu da izdvojim, sve priche naliqju privatnim poshalicama.. ili mi je retorika zakazala.. shto i nije za chudjenje, zaboravila sam pravilno da se izrazhavam a kamo li..

..kad smo vecj kod retorike, chituckam aristotelovu retoriq 1/2/3 i nishta pametnija nisam..
ne ide mi da nabacam misli, nikako.. evo slusham neq besnu mjuzu, vrishtim po qcji, svesna da cju narednih metar dana slushati vranjansq radio-stanicu koja ima program sledecje sadrzhine “muzika ‘80ih, najvecji hitovi ‘80ih, kratke vesti” [shto nikako ne ulazi u opus meni interesantne mjuze].
i tako.. trenutak je doshao - poshto sam spakovana vecj nedelju dana, konachno krecjem za bujanovac.. juche su me taksisti svetski omeli u planu da se pod punom ratnom opremom dovuchem do autobuske stanice i uhvatim neki bas u dogledno vreme..
odlazim, odlazim, odlazim..
a bilo me je sramota da odem bez rechi.