pre nekih nedelju ili vishe uhvatim se kako lagano tonem u neko poprilichno sumorno raspolozhenje.. e sad, razmishljam ja tako i razmishljam, pa uzimajucji u razmatranje chinjenicu da napolju nije izuzetno hladno, da ne pada sneg i nema lampiona, jelki i pokachenih otuzhnih svetiljki po jadnom drvecju - ukratko saopshtih sebi: nije nova godina!
hmm.. i tako zastadoh na tren, shvativshi da jedini drugi praznik koji bi me mogao toliko sneveseliti jeste dan kada sam postala mamina prva radost in persona, kako bi to neki veshto srochili.. to bi se dalo nazvati i rodjendanom.. auch!
..ne, nisam od onih koji ne zhele da porastu, jednostavno ne volim svoj rodj. ne znam zashto. ne znam kako.
tonem dublje i dublje pod tim nekim pritiskom ishchekivanja “slavlja” od kad znam za sebe..
medjutim, svako malo, kao shto to uvek biva, zhivot odluchi da uzvrati. da me opovrgne i jeziv predosecjaj zameni igrom konfuzije. a kao shto to svi znamo, haos je idealni ambijent za provod..
..i evo, prodje par dana neochekivano ekstra provoda, izuzimajucji mali kurshlus pred kraj.. prosto neverovatno!
p.s.
impaque je pokachio slike, pa ukoliko vas zanima.. bacite pogled..
keywords: drugari+opushtencija+priroda+backgammon+kahva ;]]] - shta chovek vishe da pozheli?
