trashlog

ishcheshala bih i ovo malo kozhe shto mi je ostalo. recipijent ispunjen radioaktivno zhutom supstancom [koju prodaju pod imenom magnezijuma] posmatra, a snage nemam da technost prinesem usnama. zhedna sam.
sve kao neshto radim, raduckam.. uchim, uchkaram.. i tako usitnjavam korake. vreme otiche, mimoilazi, razilazi i prelama svetlost na bolnim ochima iznurenim nesanicom.
mislim da sam danas spavala, negde i nekad, kisha me je razbudila i natopila chula nekim mekanim osecjanjem popodneva. sedela sam u tramvaju, konfuzno se drzhala i gledala neki divan film koji promiche pred prozorima.. mislim na ono prisno osecjanje, kada volite chitav svet.. nebo se premishlja a boje dolaze do izrazhaja. odishe prigushenom toplinom.. sve, pa chak i ljudi. usudite se na pomisao da tako sveobuhvatno osecjanje zapravo postoji.