naishla je nesanica, sa njom chudno stanje uma i vreme koje se neiscrpno preliva.. toliko vremena namecje poplavu depresivnih razmishljanja - a razmishljanje je nuzhno losha stvar, ne?
i poqshavam da zapochnem prichu, a da ne zvuchim kao klinche koje josh uvek prizheljqje da se medju senkama u uglovima sobe kriju neshvacjena i nepravedno na samotnjachki zhivot osudjena chudovishta.. priznajem, glupo je pitati se u 20 i nekoj “zashto?!?” kad navru razmishljanja o svetu i ljudskosti u neke sumrachne sate.. ali zashto?
borila sam se sa sobom, a to je jedina borba koju priznajem, dugo i krvavo, da ne zapochinjem pismeno teme koje imaju smisla.. chemu? kao da nisu svi svesni koliko je uzhasnih stvari? koliko je izlishno, recimo, sedeti na koncertu femi qti-ja [uzmimo najblazhi od primera], poqshavati da izvuchesh osmeh, uhvatish ritam, zapevushish usput, kada chovek vrlo realno, vrlo jasno politichki aktuelnim tekstovima podvlachi situaciju iz koje dolazi, a chiju promenu ne naslucjuje? pa onda isto tako sedeti negde medju redovima i osecjati se kao slepac kome trazhe ochi, potpuno bespomocjno.. ni on koji peva iz sveg grla, ni ja koja upijam, nismo u stanju da pomerimo svet ni za promil.. vetar i tashtina..
..i tako, svako malo se otisnem na to turistichki atraktivno krstarenje tudjim blogovima i uchini mi se kako je mnogo smislenije javno govoriti koliko je neko, neshto, ovo ili ono loshe.. svima je jasno da jeste - super, i shta sad? besmislice je daleko lakshe svariti.. kada je neshto u potpunosti neshvatljivo, na tome i ostaje, a kada svaki put medju redovima pronadjem potvrdu svojih strahova, kada sam sigurna da postoji dovoljno svesnih ljudi a nishta se ne mozhe, nishta se ne menja.. samo tonem.
..na svako malo, pojavi se ideal otelotvoren u nekom liq, koji se bori rechima, primerom i neiscrpnom dobrotom za hrabri veliki i nadasve pacifistichki novi svet.. i kako se pojavi, tako i nestane medju koricama neke knjige, ispari iz sfere dohvatljivog sa krajem filma ili jednostavno prestane sa trenutkom kada magiju muzike prekine tishina..
..ponekad odlutam u sanjarije o izolaciji [ovom linq posvetite minut i po vishe, uprkos imenu koje nekima mozhe da zvuchi odbojno - u pitanju je deo grada], ali je to bekstvo, lakshi put, linija najmanjeg otpora..
hehhe.. shto reche devendra banhart [ukoliko iskasapim kontekst] - a real good time, a good time, a real good time a good time..
fali mi neka kristiania ponekad..jebeni norvezani. ma svuda imash ljude sa pravim idejama…mislim, to mi je apsolutni primer principa..kada ne mozesh promeniti chitav svet, promeni, stvori bar svoj.