..vreme chuda.. | home | catastrophe waitress
29/9/2004
*some text missing*
ne, zaista ne zhelim da se nerviram. zavrshavala sam post i seqnde su me delile da kursorom dosegnem “publish” dugme kada je moja krntijica od kompa odluchila da se restartuje sama od sebe 10ak puta za redom.
no..prichala sam..
danas sam bila sve.. ili skoro sve.. pochela sam dan kao nikotinski zavisnik koji apstinira vishe od 20ak sati, a zatim sam ukljuchila zlo zvano TiVi i postala buffy, tzeetza koja se zabavlja sa vampirom, onda sam bila herkul poaro, a odmah zatim i neki gej lik koji umire od side.. onda sam odluchila da budem uzorna cjerka koja gladuje vecj dan/dva/tri ali to ponosno necje da prizna, zadovoljno prase i dim cigarete, jeftina mudrolija.. zatim sam bila odlichan falsifikator.. da bih na kraju posle uloge devojke koja umire od anoreksije odluchila da predjem za monitor.. da bi ispraznila um i najzad krenula da se bavim nechim konstruktivnim.. ali, naravno, onda je komp dobio panichni napad i restartovao se x puta.. i iznervirana izadjoh po cigarete sa chitavih 55 dinara u dzepu.. svim shto sam imala..
i evo me. chasha crnog vina, piksla, ogledalo koje me namrshteno posmatra i tastatura.
nije oduvek bilo tako.
recimo chitavih 20ak i kusur sati pre toga sam bila kod mladjeg brata i odushevljeno ga privikavala na mange.. zatim sam isplanirala kako cjemo zajedno da idemo na ‘cert doghouse-a [bolje doghouse dok je klinja nego lukas kad poraste..] i otishla da pomognem ortaq da prevede esej za ispit iz engleskog na fdu.. gde sam provela psiho veche borecji se sa prevodom teksta chiji je glavni akter Robert Wilson, kad se odjedared i na moje chudjenje pojavio u tom istom tekstu “Nesha Galija”.. da bih otkrila neke zaista zapanjujucje stvari o njemu - na primer da je bio nepokretan kao mali djecharac i da je svet posmatrao iza bolnichkih prozora.. kako se razocharao u zhivot kad je prohodao i prvi put dotakao drvo.. etc..
eeeee ali onda je doshlo jutro! i to predivno kishno jutro.. ranom zorom sam krenula u nove radne pobede na lekino brdo i bilo je isuvishe rano isuvishe kishovito i autobus je bio tako sanjivo mesto, chika shofer se smejao i celom svetu sam zhelela euforichno predivno bash to malo jutro.. onda sam zaglavila na shumarskom i razgledala bube i gljive i razmishljala sa kojom vrstom drvomoraca delim zhivotni prostor.. a onda me je poneo tok.. i prichala sam o svemu, vrishtala i smeshkala se svima..
a onda su doshli istorijski izvori, temperatura, cjebe i ova nesnosna glavobolja koju sam alternativno odluchila da lechim kajsijom i crnim vinom poshto nishta vishe ne pomazhe..
prolazi nocj punog meseca, nisam odavno halucinirala tudje prisustvo, magiju, bajke koje zapochinju vatrenim machevima.. a misli su mi zapele oko nekih opshtepoznatih i chestozanemarljivih pitanja.. i bash me zanimaju komentari.. ukoliko odvojite vremena da bacite pogled..
..odoh da docheqjem zoru..
5 comments
RSS feed for comments on this post.
At 10:20 am on 29/9/2004, tamburix commented:
Ja bih za sve to optuzio vece punog meseca.
Moja sinocna avantura takodje podrazumeva chekanje zore….
At 10:48 am on 29/9/2004, Dusan commented:
Nisam gledao ceo film, video sam samo kraj kad je bacila kašiku, ali silom prilika o anoreksiji znam dosta. To nije obi?an poremećaj u ishrani, već kompleksan mentalni poremećaj. Postoje dva glavna problema: simptom krivog ogledala i “još samo kilo”. Koliko god mršava bila, anoreksi?na osoba će sebi uvek izgledati debelo. Uvek će moći da se skine još malo sa butina, ili nadlaktica. Druge osobe vidi sasvim normalno, ?ak i osobe koje su malo deblje od nje mogu da joj deluju ‘nezdravo mršavo’, ali ona je sebi uvek predebela.
“Još samo kilo” je smisao života anorekti?ara. Jedna moja drugarica je bila visoka 170, imala je 48kg, i mislila je da smrša još samo kilogram. Pa onda još jedan. Možda ipak još jedan. I tako u nedogled.
Anorekti?ar se ne može izle?iti silom, mora da shvati da je zaista bolestan. To je najteži deo. Ubeđivanje može biti samo kontraproduktivno, a ostaviti ‘dok sam ne primeti’ je još gore. Sve zavisi od slu?aja do slu?aja, neki su teži a neki lakši. Najteži su ovi ‘Anorexia pride’ koje si linkovala.
At 7:05 am on 30/9/2004, niamh commented:
ali znash shta me najvishe plashi?
shto je anoreksija kao bolest izazvana modom 21. veka.. estetikom koja je nametnuta kao ideal.. i chitava ta psihichko-fizichka manifestacija anoreksije kao bolesti je, chini se barem, nametnuta.
a uzhasava me pomisao na bioloshki regulator ljudske vrste koji je drushtveno uslovljen.. lichno su mi moda 50ih i renesanske devojke kao ideali lepote oduvek bili sushtina zhenstvenosti.. sve obline na broju, a devojke izgledaju ZDRAVO.. a ne kao da su iz bolnice doshle da se pojave na teveu za minut, pa cje da obrnu krug i nazad na infuziju..
At 9:04 am on 21/10/2004, Mladen commented:
Anoreksija je bolest bogatih.
At 6:43 pm on 24/10/2004, Mixa commented:
Znas sta, ako te ja jednom dohvatim… Dacu ti ja anoreksiju pre nosa mala. Nista tebi ne fali, nisi ni debela ni slaboumna, prema tome kasiku u ruke i copaj neku vegetarijanu, dok ti stomak jos i to malo ume da probavlja.