trashlog

..but you’ve got to hang on till tomorrow..

sedim i nazdravljam tako sebi u ogledalu za u najavi dat uslov, nove radne pobede i iskrenoshcju okupane nadolazecje dane.. chudno kako ne mozhesh sebe pogledati u ochi ali mozhesh bash lepo nazdraviti i povesti po neki razgovor sa drugom ne-sobom u ogledalu.. mozhda chak i nije zgoreg zapisati poneku rech koji mi tako usput razmenimo pogledom..
shtaznam.. a ne mogu da se suzdrzhim i da ne potonem u taj poetichni tok.. strugala sam blato i opalo lishcje sa jednog od mostova dvaju neshvatljivih dusha. iako sam uglavnom prichala o sebi chitavo veche..
cenim da postoje zakoni ponude i potrazhnje medju ljudima.. pa sad, ima nas svakavih, ali ja se sigurno svrstavam u hiperponudu, zbog klete perfekcionistichke napasti i zaista volim da kazhem tko sam ja, shto sam ja, precizno izdefinishem univerzalne tokove svoje prirode.. pa kom odgovara nek izvoli.. dok naspram mene sedi entitet koji tachno zna shta potrazhuje..

ne bih umela niti mogla da potrazhujem. shta ako propustim neq predivnu osobu samo zato shto.. jer chak i da sam bila tu, pre postanka sveta, zaborav je nagrizao sve, chak i premisu da mozhda i nisam iluzija..
a ako u sve to upletemo takmicharski duh - nikada tu nisu bili “drugi” neki kojima treba dokazati shta kako i koliko - jer najtezhe je pobediti sebe, a takav izazov vecj odishe smislom..

a u poplavi svakodnevice radim shta? pijuckam mleko, popunjavam brisani prostor u pikslama [to mi je najnoviji hobi.. pitam se, pitam, kako sve piksle do vrha napuniti?], vagam u sebi hirshcjansq etiq, uchvrshcjujem temelje prijateljstva sa nestvarnim ljudima.. i gonim misli uvek u juche ili u sjutra.. a nocj, kao pranocj vremena kako bi to mozhda rekao turnije, je i dalje zhena.

..mozhda je mogucje prosanjati zhivot.. ako chvrstochvrsto zatvorim ochi i jakojako zamislim, mozhda i zakorachim u bajq..