trashlog

oklevam, moram priznati.
iz dana u dan me sve vishe intrigira pomisao kako je sve ovo, dakle ovo pisanije, lezhernost postmodernizma. rechi ne pishem krvlju i stoga ih ne odmeravam pravilno ili uopshte, a onda to mojoj perfekcionistichkoj dushi smeta..
..i savrsheno su mi logichni ljudi koji sa podrugljivim smeshkom fffrkcju kad bace pogled. i tako.

onako uzgred.. zhivim sama od pre neki dan. nisam verovala da cje me uhvatiti manija dekorisanja zhivotnog prostora.. ali, deshava se. shta da kazhem. pre neki dan lampa, danas jastuchnice.. a vecj sam odmerila neki ormaricj, ljubichanstvene fotelje i ugaoni stochicj.. i tako redom, u najavi vidim pare kako odlaze na pokucjstvo umesto na sajam knjiga.. jad i beda.
chak sam i fridz napakovala maslinama, mlekom, kishjelom i maslinama.. ali me sve nekako mrzi da jedem.. no..
takodje, nezamisliva novotarija, pochela sam da redovno perem sudove, chistim, briskam prashinu, perem vesh [malochas sam skapirala zashto vesh-mashina nije htela da pishki i odushevila se..], vracjam stvari na mesto.. i tako redom.. mora da je teshka groznica, pa buncam. but here i go again on my own..

!chak sam smogla hrabrosti da prokomentarishem po neshto na nekom veoma [nemam lepe rechi - dopunite sami] blogu.. heh.. a to je bash retko retka pojava..

komp sam pozicionirala ispred ogledala koje se vucara po porodici vecj vek i kusur.. i imam drugare drvomorce da mi prave drushtvo u dugim samachkim nocjima.. a ogledalo za svo ovo vreme nije chak ni poshteno nacheto. fini neki drugari..

tako da sad u miru i tishini [uslovna tishina, u najbuchnijem sluchaju tweaker] odmaram, chitam, ispijam kahvicu i gledam lipu ispod prozora.. i tako naleteh na prichicu za jutarnju gimastiq uma..

“bio jednom jedan chovek koji se zbog nechega sukobio s policijom. kad je sve proshlo, ostao je dosije koji mozhe prvom prilikom da se ponovo izvuche.
nash chovek, dakle, reshava da ga unishti i u tom cilju se jedne nocji uvuche u Centralnu policiju. razume se, nema ni vremena ni mogucjnosti da pronadje svoj dosije. mora, dakle, da unishti chitavu hrpu, shto chini potpaljivanjem cele arhive kantom benzina.
poshto je ovaj prvi poduhvat krunisan uspehom, a ubedjen da su akta potpuno zlo kojeg treba osloboditi chovechanstvo, on reshava da istraje na ovom putu. ulozhivshi chitav imetak u kante benzina, pochne redom da obilazi prefekture, opshtine, policijske stanice itd.. i da pali sve spise, sve registre, sve arhive, a poshto je radio bez tudje pomocji, bio je neuhvatljiv.
medjutim, zapazha neobichnu pojavu: u chetvrtima u kojima je obavio posao, ljudi hodaju pognuti ka zemlji, iz usta im kuljaju neartikulisani glasovi, jednom rechi, pretvaraju se u zhivotinje. najzad shvata da je, u zhelji da oslobodi chovechanstvo, u stvari sveo ljude na stepen zhivotinja, jer je ljudska dusha od hartije.”

.. svashta se da prokomentarisati.. ali jutro je pametnije od vecheri, a isqshenje vecheri je da li da josh jedared odgledam blood?.. ‘qnocj.