trashlog

ne, zaista ne zhelim da se nerviram. zavrshavala sam post i seqnde su me delile da kursorom dosegnem “publish” dugme kada je moja krntijica od kompa odluchila da se restartuje sama od sebe 10ak puta za redom.
no..prichala sam..
danas sam bila sve.. ili skoro sve.. pochela sam dan kao nikotinski zavisnik koji apstinira vishe od 20ak sati, a zatim sam ukljuchila zlo zvano TiVi i postala buffy, tzeetza koja se zabavlja sa vampirom, onda sam bila herkul poaro, a odmah zatim i neki gej lik koji umire od side.. onda sam odluchila da budem uzorna cjerka koja gladuje vecj dan/dva/tri ali to ponosno necje da prizna, zadovoljno prase i dim cigarete, jeftina mudrolija.. zatim sam bila odlichan falsifikator.. da bih na kraju posle uloge devojke koja umire od anoreksije odluchila da predjem za monitor.. da bi ispraznila um i najzad krenula da se bavim nechim konstruktivnim.. ali, naravno, onda je komp dobio panichni napad i restartovao se x puta.. i iznervirana izadjoh po cigarete sa chitavih 55 dinara u dzepu.. svim shto sam imala..
i evo me. chasha crnog vina, piksla, ogledalo koje me namrshteno posmatra i tastatura.

nije oduvek bilo tako.
recimo chitavih 20ak i kusur sati pre toga sam bila kod mladjeg brata i odushevljeno ga privikavala na mange.. zatim sam isplanirala kako cjemo zajedno da idemo na ‘cert doghouse-a [bolje doghouse dok je klinja nego lukas kad poraste..] i otishla da pomognem ortaq da prevede esej za ispit iz engleskog na fdu.. gde sam provela psiho veche borecji se sa prevodom teksta chiji je glavni akter Robert Wilson, kad se odjedared i na moje chudjenje pojavio u tom istom tekstu “Nesha Galija”.. da bih otkrila neke zaista zapanjujucje stvari o njemu – na primer da je bio nepokretan kao mali djecharac i da je svet posmatrao iza bolnichkih prozora.. kako se razocharao u zhivot kad je prohodao i prvi put dotakao drvo.. etc..

eeeee ali onda je doshlo jutro! i to predivno kishno jutro.. ranom zorom sam krenula u nove radne pobede na lekino brdo i bilo je isuvishe rano isuvishe kishovito i autobus je bio tako sanjivo mesto, chika shofer se smejao i celom svetu sam zhelela euforichno predivno bash to malo jutro.. onda sam zaglavila na shumarskom i razgledala bube i gljive i razmishljala sa kojom vrstom drvomoraca delim zhivotni prostor.. a onda me je poneo tok.. i prichala sam o svemu, vrishtala i smeshkala se svima..
a onda su doshli istorijski izvori, temperatura, cjebe i ova nesnosna glavobolja koju sam alternativno odluchila da lechim kajsijom i crnim vinom poshto nishta vishe ne pomazhe..

prolazi nocj punog meseca, nisam odavno halucinirala tudje prisustvo, magiju, bajke koje zapochinju vatrenim machevima.. a misli su mi zapele oko nekih opshtepoznatih i chestozanemarljivih pitanja.. i bash me zanimaju komentari.. ukoliko odvojite vremena da bacite pogled..

..odoh da docheqjem zoru..

retko kad se pre sluzhim slikom nego rechju..
no, trenutak nalazhe tishinu..

.. neponovljivo bicje.. i ni rech vishe.

..but you’ve got to hang on till tomorrow..

sedim i nazdravljam tako sebi u ogledalu za u najavi dat uslov, nove radne pobede i iskrenoshcju okupane nadolazecje dane.. chudno kako ne mozhesh sebe pogledati u ochi ali mozhesh bash lepo nazdraviti i povesti po neki razgovor sa drugom ne-sobom u ogledalu.. mozhda chak i nije zgoreg zapisati poneku rech koji mi tako usput razmenimo pogledom..
shtaznam.. a ne mogu da se suzdrzhim i da ne potonem u taj poetichni tok.. strugala sam blato i opalo lishcje sa jednog od mostova dvaju neshvatljivih dusha. iako sam uglavnom prichala o sebi chitavo veche..
cenim da postoje zakoni ponude i potrazhnje medju ljudima.. pa sad, ima nas svakavih, ali ja se sigurno svrstavam u hiperponudu, zbog klete perfekcionistichke napasti i zaista volim da kazhem tko sam ja, shto sam ja, precizno izdefinishem univerzalne tokove svoje prirode.. pa kom odgovara nek izvoli.. dok naspram mene sedi entitet koji tachno zna shta potrazhuje..

ne bih umela niti mogla da potrazhujem. shta ako propustim neq predivnu osobu samo zato shto.. jer chak i da sam bila tu, pre postanka sveta, zaborav je nagrizao sve, chak i premisu da mozhda i nisam iluzija..
a ako u sve to upletemo takmicharski duh – nikada tu nisu bili “drugi” neki kojima treba dokazati shta kako i koliko – jer najtezhe je pobediti sebe, a takav izazov vecj odishe smislom..

a u poplavi svakodnevice radim shta? pijuckam mleko, popunjavam brisani prostor u pikslama [to mi je najnoviji hobi.. pitam se, pitam, kako sve piksle do vrha napuniti?], vagam u sebi hirshcjansq etiq, uchvrshcjujem temelje prijateljstva sa nestvarnim ljudima.. i gonim misli uvek u juche ili u sjutra.. a nocj, kao pranocj vremena kako bi to mozhda rekao turnije, je i dalje zhena.

..mozhda je mogucje prosanjati zhivot.. ako chvrstochvrsto zatvorim ochi i jakojako zamislim, mozhda i zakorachim u bajq..

oklevam, moram priznati.
iz dana u dan me sve vishe intrigira pomisao kako je sve ovo, dakle ovo pisanije, lezhernost postmodernizma. rechi ne pishem krvlju i stoga ih ne odmeravam pravilno ili uopshte, a onda to mojoj perfekcionistichkoj dushi smeta..
..i savrsheno su mi logichni ljudi koji sa podrugljivim smeshkom fffrkcju kad bace pogled. i tako.

onako uzgred.. zhivim sama od pre neki dan. nisam verovala da cje me uhvatiti manija dekorisanja zhivotnog prostora.. ali, deshava se. shta da kazhem. pre neki dan lampa, danas jastuchnice.. a vecj sam odmerila neki ormaricj, ljubichanstvene fotelje i ugaoni stochicj.. i tako redom, u najavi vidim pare kako odlaze na pokucjstvo umesto na sajam knjiga.. jad i beda.
chak sam i fridz napakovala maslinama, mlekom, kishjelom i maslinama.. ali me sve nekako mrzi da jedem.. no..
takodje, nezamisliva novotarija, pochela sam da redovno perem sudove, chistim, briskam prashinu, perem vesh [malochas sam skapirala zashto vesh-mashina nije htela da pishki i odushevila se..], vracjam stvari na mesto.. i tako redom.. mora da je teshka groznica, pa buncam. but here i go again on my own..

!chak sam smogla hrabrosti da prokomentarishem po neshto na nekom veoma [nemam lepe rechi - dopunite sami] blogu.. heh.. a to je bash retko retka pojava..

komp sam pozicionirala ispred ogledala koje se vucara po porodici vecj vek i kusur.. i imam drugare drvomorce da mi prave drushtvo u dugim samachkim nocjima.. a ogledalo za svo ovo vreme nije chak ni poshteno nacheto. fini neki drugari..

tako da sad u miru i tishini [uslovna tishina, u najbuchnijem sluchaju tweaker] odmaram, chitam, ispijam kahvicu i gledam lipu ispod prozora.. i tako naleteh na prichicu za jutarnju gimastiq uma..

“bio jednom jedan chovek koji se zbog nechega sukobio s policijom. kad je sve proshlo, ostao je dosije koji mozhe prvom prilikom da se ponovo izvuche.
nash chovek, dakle, reshava da ga unishti i u tom cilju se jedne nocji uvuche u Centralnu policiju. razume se, nema ni vremena ni mogucjnosti da pronadje svoj dosije. mora, dakle, da unishti chitavu hrpu, shto chini potpaljivanjem cele arhive kantom benzina.
poshto je ovaj prvi poduhvat krunisan uspehom, a ubedjen da su akta potpuno zlo kojeg treba osloboditi chovechanstvo, on reshava da istraje na ovom putu. ulozhivshi chitav imetak u kante benzina, pochne redom da obilazi prefekture, opshtine, policijske stanice itd.. i da pali sve spise, sve registre, sve arhive, a poshto je radio bez tudje pomocji, bio je neuhvatljiv.
medjutim, zapazha neobichnu pojavu: u chetvrtima u kojima je obavio posao, ljudi hodaju pognuti ka zemlji, iz usta im kuljaju neartikulisani glasovi, jednom rechi, pretvaraju se u zhivotinje. najzad shvata da je, u zhelji da oslobodi chovechanstvo, u stvari sveo ljude na stepen zhivotinja, jer je ljudska dusha od hartije.”

.. svashta se da prokomentarisati.. ali jutro je pametnije od vecheri, a isqshenje vecheri je da li da josh jedared odgledam blood?.. ‘qnocj.

kao da sam bunovna ceo dan, vishe ne znam da li pricham sama sa sobom, sa zhivotom ili haluciniram oba.. sve mi se nekako chini da je to imp majstorski pokrenuo retorichkim pitanjem o hm.. mora da postoji neka struchna rech za to.. to dodje razmishljanje o algoritmima razmishljanja -”a kako ti razmishljash”.
[da ne razvijam sad prichu o kockicama i slaganju lichnosti unutar 1000 i jedne okolnosti.. poenta - kao da je kocka bachena al nema nameru da se zaustavi u skorije vreme - ijao! pa eto definicije niotqda.. i josh jedne nepotrebne digresije]
kao da na previshe frontova vodim bitke koje ne jenjavaju.. dok je padao sumrak, a ja lutala krajem u potrazi za kontejnerom [nekim chudom su svi isparili] doshla sam do nekih velikih i opshterazumnih zakljuchaka koje sam usput pozaboravljala. sve shto znam je da me dok pishem, ovako preumorna, proganjaju brojevi koji necje da izvetre – a sve suvisle misli skoncentrisale su se po obodu svesti i ostaju naslutljive ali van domashaja.
nishta vishe ne znam.. hihi, gle chuda, kao da je to neshto novo.. imala sam potrebu da zapishem gomilu toga i shta sad?

[and now something completely retrospective]
..pre neq nocj prichala sam nekome bajq za laqnocj.. i chudan sam odgovor dobila, izjava one vrste chija je povratna izlishna ali ne trpi cjutanje.. elem, reche taj siroti mladich [might i add - ugnjavljen mojom prichom] “.. ali ja neshto ne mirishem liriq..” na shta trepnuh i rekoh sebi “gle chuda, pa ni ja!” .. ruq na src, zaista nikada nisam volela te “julija vs. romeo” bljuvotine a shto miler jednom reche “shto crnje, shto ochajnije, shto bednije.. da se ceo svet ishcheshe do krvi od parazita takozvanog stvarnog sveta” .. tako nekako jako loshe citirano. eto, skinula sam i to sa savesti..

moram uporedo sa tim da se pohvalim da sam kopala svoj prvi grob. moram priznati da je nevidjeno dobar osecjaj.. [keeko, chujem te, - kod ringishpila u 5?]

..i vishe ni jednog tracha.. eee, qda ide ovaj svet.. qda, reci, qda?

da, klasika, [al moram da se pohvalim - jache je od mene] opet sam uspela da izgubim ne jedan, vecj dva punjacha u cugu..ccc

hm.. i evo nas kod pouke za laqnocj ;]] naleteh na nocjashnju temu za razmishljanje negde vecj u vodama interneta, so here it goes:

oh the manifold delusions of the learned, recapitulating the manifold
delusions of the ignorant

We are a strange and violent creature

ever the same, and always with priests or politicians promising us
elsewise and elsewhere… and always knocking at the classroom door,
salivating like fucking movie vampires to get in and remake the world
according to their own unreflective and unimaginable visage

Puzzle of the month: how do you distinguish a politician, an HMO exec., a
literary social reformer, Jeffrey Dommer and Chalie Manson apart?

sedim, cupkam i chekam da se vrnem nazad u vinchu.. da raduckam josh po shta. iii piishe mi se i pricha mi se i.. sve ali imp me ovde dekoncentrishe i vuche da igramo backgammon..
.do vecheras.