trashlog

..i lezhim ja tako sinocj u krevetu, na planini, kod bake i deke, i oslushqjem mrak.. i shvatam da se javljaju ozbiljni problemi u mom zhivotu.. kao prvo, konstatujem da se malkicko cimam oko onih zombie-dawn of the dead-resident evil-28 days filmchicja pa tako mi nije bash najprijatnije da sedim sama [sa cvetom u kosi] ispred qcje i gledam zvezde, da vecj nekoliko dana idem u svetlu [shto bi rekao autor serijala tochak vremena..] i gledam svako malo preko ramena da me sluchajno ne prati horda undead likova koji zhele da me izjedu.. a onda, me u tom istom krevetu, povuq misli ka opshtijim temama i zamislim se nad pitanjem balansa dobra i zla.. kome sledi ideja o narushavanju istog i kataklizma u nekoj prijemchivoj formi - krv koja shiklja na sve strane, gomile mrtvih, uplakana sirochad.. wind of the change.. a onda opet, kako primetiti razliq izmedju dobra i zla? postoji li? za pochetak mi je mnogo nelogichno da dobro back to basics ima uvek neki vishi cilj pred sobom, dok je zlo uvek zarad zla, krajnje simplifistichki orijentisano iskljuchivo ka povrshnim ciljevima.. a onda opet, ako uzmemo za premisu da nam je ugao posmatranja pogreshan, a vrednosti iluzorne pa razmotrimo sve sa neke moral/nemoral vs amoral pozicije, shta ako je zlo u stvari dobro? ako zamenimo motivacije? na stranu demoni, pare i ‘chke, vecj shta ako je sva ta destrukcija orijentisana ka cilju koji je ustvari root of all good? i tako u nedogled, da ne gushim .. a i mrzi me da qcam..
no, posledice su vishe nego ochigledne - silazim vecheras niz stepenishte i kako nam svetlo u zgradi neshto blinka, na svaka dva i po koraka se sledim i hitrim paranoichnim pogledima krenem da pretresam mrachne cjoshkove.. khm, ovaj..da.

i tako.. lepo vreme, vidim da su bogovi uslishili moje zhelje i poslali kishu na nas smrtnike.. mada.. brine me pitanje klima uredjaja u autobusima. pozdravila sam se sa svojim sinusima. znachi, putujem ceo dan, prozor malko ne nalezhe bash najpravilnije pa mi malkicko kaplje to liiipo vriiime - shto znachi sedim smochena sva prilepljena uz prozor jer neka fiina zhena sa preslatkom malom bebom i ogromnim torbama sedi do mene, dok klima surovo i sumorno duva. i onda reko’ hajde, nije tako strashno.. ja, [zarez] jadnica, sticjicju qcjama za samo 3 sata.. shta je to?! mushki, hajde pa ljudi su prezhivljavali i tezhe probleme.. ali, shta ako nahvatam paralizu facialis?! mislim, tako se dobija, shta cju onda ja, [zarez] jadnica?~! ni jedan vid improvizovane samopomocji mi nije zapravo pomogao, tako da sam posle 3 uzhasna sata doshla qcjama sva slinava i promukla.
.. mozhda sjutra kad ustanem sve ovo srochim malko’ urednije.. mada me mrzi. valja icji po madjarsq vizu, qpovati odevne predmete u 70om bloq.. i..
pitanje dana: da li klasichari mogu da sviraju astora piazzollu kako valja?

p.s.
takodje.. check this out.. http://homepage.mac.com/craze/pit/introduction.html