trashlog

ÄŒesto imam obiÄ?aj da sebi postavim pitanje: da li sam mogao viÅ¡e da uradim? Da li sam postupio u redu? Osećaj indignacije u meni protiv kog se Ä?ešće borim, nego Å¡to živim u skladu sa njim. Noćas sam u vezi sa tim sanjao jedan “lep” san…

Nalazim se u bolnici, dajem krv. Pojavljuje se lekar zabrinutog izraza lica, posmatra epruvetu u kojoj je teÄ?nost žućkaste boje, a trebalo bi da bude prozirna. SaopÅ¡tava mi da bolujem od smrtonosnog oboljenja i da ću umreti muÄ?nom smrću… U polusnu zakljuÄ?ujem da to mora da bude neko oboljenje vezano za otkazivanje miÅ¡ića, a na samom kraju će mi otkazati i srÄ?ani miÅ¡ić…

Lep san? Naravno. San sa jasnom porukom. Jako malo snova ima ovako jasnu poruku: grabi viÅ¡e od života! JoÅ¡ samo da se moja svest dogovori sa podsvešću… Podsvest, koja je licemerna, prvo me ometa u nekom delanju, a onda Å¡alje poruku da delam viÅ¡e…

Iskreno vaš,
sidekick spisatelj imp.

Mnogi će u ovom trenutku vriÅ¡tati od sreće kad vide novi stil bloga: nema viÅ¡e smrtonosnih boja! ;P Sve je izgleda uspeÅ¡no importovano iz starog Movable Typea i nova epoha trash momenata drage nam spisateljice može da poÄ?ne! UTF-8 za fanove ćirilice i latinice na istoj strani, obrisani spam komentari, podeÅ¡ena rewrite pravila za arhivu, dodaću par pluginova…

..i lezhim ja tako sinocj u krevetu, na planini, kod bake i deke, i oslushqjem mrak.. i shvatam da se javljaju ozbiljni problemi u mom zhivotu.. kao prvo, konstatujem da se malkicko cimam oko onih zombie-dawn of the dead-resident evil-28 days filmchicja pa tako mi nije bash najprijatnije da sedim sama [sa cvetom u kosi] ispred qcje i gledam zvezde, da vecj nekoliko dana idem u svetlu [shto bi rekao autor serijala tochak vremena..] i gledam svako malo preko ramena da me sluchajno ne prati horda undead likova koji zhele da me izjedu.. a onda, me u tom istom krevetu, povuq misli ka opshtijim temama i zamislim se nad pitanjem balansa dobra i zla.. kome sledi ideja o narushavanju istog i kataklizma u nekoj prijemchivoj formi - krv koja shiklja na sve strane, gomile mrtvih, uplakana sirochad.. wind of the change.. a onda opet, kako primetiti razliq izmedju dobra i zla? postoji li? za pochetak mi je mnogo nelogichno da dobro back to basics ima uvek neki vishi cilj pred sobom, dok je zlo uvek zarad zla, krajnje simplifistichki orijentisano iskljuchivo ka povrshnim ciljevima.. a onda opet, ako uzmemo za premisu da nam je ugao posmatranja pogreshan, a vrednosti iluzorne pa razmotrimo sve sa neke moral/nemoral vs amoral pozicije, shta ako je zlo u stvari dobro? ako zamenimo motivacije? na stranu demoni, pare i ‘chke, vecj shta ako je sva ta destrukcija orijentisana ka cilju koji je ustvari root of all good? i tako u nedogled, da ne gushim .. a i mrzi me da qcam..
no, posledice su vishe nego ochigledne - silazim vecheras niz stepenishte i kako nam svetlo u zgradi neshto blinka, na svaka dva i po koraka se sledim i hitrim paranoichnim pogledima krenem da pretresam mrachne cjoshkove.. khm, ovaj..da.

i tako.. lepo vreme, vidim da su bogovi uslishili moje zhelje i poslali kishu na nas smrtnike.. mada.. brine me pitanje klima uredjaja u autobusima. pozdravila sam se sa svojim sinusima. znachi, putujem ceo dan, prozor malko ne nalezhe bash najpravilnije pa mi malkicko kaplje to liiipo vriiime - shto znachi sedim smochena sva prilepljena uz prozor jer neka fiina zhena sa preslatkom malom bebom i ogromnim torbama sedi do mene, dok klima surovo i sumorno duva. i onda reko’ hajde, nije tako strashno.. ja, [zarez] jadnica, sticjicju qcjama za samo 3 sata.. shta je to?! mushki, hajde pa ljudi su prezhivljavali i tezhe probleme.. ali, shta ako nahvatam paralizu facialis?! mislim, tako se dobija, shta cju onda ja, [zarez] jadnica?~! ni jedan vid improvizovane samopomocji mi nije zapravo pomogao, tako da sam posle 3 uzhasna sata doshla qcjama sva slinava i promukla.
.. mozhda sjutra kad ustanem sve ovo srochim malko’ urednije.. mada me mrzi. valja icji po madjarsq vizu, qpovati odevne predmete u 70om bloq.. i..
pitanje dana: da li klasichari mogu da sviraju astora piazzollu kako valja?

p.s.
takodje.. check this out.. http://homepage.mac.com/craze/pit/introduction.html

nisam uspela da udjem na lambchop. to je vishe od razocharanja. nije bilo karata jutros, a tek sinocj sam pristigla iz peshte. uzhasi neorganizovanosti..
[minut tachaka, koje simbolizuju moj bes, tugu i negativu..]

……………………………………………………………………………………………………..

..i upravo sam izgubila svaq zhelju za daljom prichom.. odoh da slusham deftonse..

hehe.. dokopala sam se peshte. hihihi™ ooo, srecjeradosti!!
“)))
videla sam vishe hc koncerata za poslednja dva dana nego u bg-u za poslednjih mesec i kusur.. heheh.. josh kad bi pochinjali u neko dogledno vreme [iza 10pm bar..] a ne u pola 7, sve bi bilo naprosto - savrsheno!
hm.. da.. ortak me je poslao na sajt koji .. ne, zaista ne mogu da se nerviram.. hajde ovako - ako nekome ova pricha drzhi vodu ili bar iole izgleda realno, molim da se javi i obrazlozhi mi, poshto ja i dalje ne mogu da shvatim da postoje ljudi koji padaju na takve gluposti.. @#$%^&! trecje oko, zona sumraka.. shtagod.
iznervirala sam se.
“))))))

ako zanemarimo takve sitnice, zhivote, naprosto si lep!

ni kasno ni rano.. chekam zoru da se skockam i zaputim ka konzulatu sa cvetom u kosi.. prokleto leto.. ne mogu da se oslonim na sposobnost budjenja kad mi pritisak ni posle propisne doze kofeina ne dozvoljava da otvorim ochi.. a posle se kao ljudi chude shto se ne drogiram..
vecheras sam upoznala izuzetno interesantnu devojq koja je stvorena za “one man show”.. tzeetza vozi prichu, ali bash je vozi, o trostrukim jarchevima i duplim zmajevima, shtiklama i vodolijama, laurent garnier-u i pushtanju emocija.. sa sve cvetom u kosi..
i ovo zaista nije prozivka, vecj.. odushevljenje.
“)))
btw iskopala sam jedan koristan sajticj ukoliko ste zheljni putovanja vozom.. koja lazh, naravno da nisam, vecj sam upotrebila svoje lihvarske tehnike i iscimala nekog drugog..

sve hocju da se latim prichanja anegdote sa vidovdankom [figurinom] koja je posetila koncert ortdox celts-a na exitu, al nemam slidzu.. to cju jednom prilikom vecj..

..odoh da mesecharim..

(i know your out there, somewhere, having fun)

uverena sam. neko se negde gore sjajno zabavlja posmatrajucji ovaj neprekidni lanac baksuzluka kojim sam uvezana..
odakle da krenem? koji deo konstrukcije “disaster waiting to happen” da elaboriram?
hajde da ne zamaram detaljima sitnichavih tehnichkih problema prilikom postavljanja nasheg shtanda, stejdza, chegagod na exitu.. hajde da se skoncentrishem na juche i na chinjenicu da je ponedeljak, 5. jul, a da ja sedim kod svoje qcje u beogradu, republici scg.
ne, nemam rechi.. opshte rasulo je preblagi opis..
dakle.. krenemo mi sinocj, na vreme da stignemo chuti klopq za pionira, prema petrovaradinskoj tvrdjavi iz sr. kamenice.. znachi potrebno vreme t=9min.. medjutim, shta se deshava, put ka tvrdjavi je zakrchen.. samim tim potrebno vreme prelazi u eksponencijalno rastucju vrednost mogucjeg vremena t=30min.. da bi na kraju doshli do cifre od 40ak minuta.. no, pricham ja sebi tako, nije strashno, to je koncert koji cje trajati sat i neshto, provereno kasni, etc., etc… [kashljuc, kashljuc] i sve je tako bilo sjajno dok nismo stigli do ulaza, gde se deshava - shta?- mene umiljata shtrumfeta krecje da pretresa.. i nailazi na jednu neverovatno sumnjivu stvar - upakovane pikavce u pakli.. [u pozadini se chuju zvuci zaprepashcjene publike] ooo, da. gotovo. to je to. samo narkomani ne bacaju pikavce po ulicama, vecj ih sqpljaju i nose sa sobom, zato shto im je svest pomucjena halucinogenim supstancama.. naaaravno da tako neshto zahteva detaljan pretres.. da, lil’ miss addicted to ecology, je praznila svoje tashniche par puta, ko zna mozhda se tu josh negde krije neki zalutali dzep sa tajnim sadrzhajem, izuvala cipele, charapice, i uzhivala u pipkanju dame u plavom.. ma, samo vam se chini da sam se iznervirala [t=20min minimum].. moj osmeh na licu je vapio optimizmom da cju sticji makar na poslednju pjesmicu.. scena koja sledi se da nazvati “10minuta prekasno hirurshki precizno odstranjivanje pozitivne energije”.. i onda sam krenula da se smejem iz inata.
drazhesnu peaches sam mashila, zato shto sam radila i tako se zavrshio muzichki festival na kom od 5 izvodjacha koje sam zhelela da chujem, chetir’ sam mashila “))))) oh, isn’t it just great?!
no, hajde da se vratimo na sled fantazmagorichnih dogadjaja.. do jutra nije izbio ni jedan ekces, ali je zato jutro bilo.. sve oposlila u novome sadu, spakovala se i pohitala na stanicu, sa svojim veselim [..i ne toliko zhivahnim u tim jutarnjim chasovima] drugarom malim dzonom [aka imp] gde kao i uvek za vreme exita vlada stanje opshte panike za vozovima.. medjutim, mali dzon i skromna mi robinhudovska malenkost se dosete i uzmu sqplje karte za brzi voz koje imaju rezervaciju. kashljuc - rezervaciju?! - kashljuc, o kako je lako pogoditi da ne samo shto nismo ushli u brzi voz [iz budimpeshte, da dodam detaljche na koje cju se osvrnuti par sati kasnije], nego ni u putnichki, gde je vladala atmosfera iz legendi o indijskim prevoznim sredstvima [u prevodu, da je moglo tako, ljudi bi i po krovovima sedeli i visili sa prozora]. posle jedno pola ure odluchne statichnosti tog prevoznog sredstva koje naliqje konzervi sardina, mali dzon se odluchi da mi prezentira plan “sada je vreme za akciju, sada je vreme za promene”.. pa tako, prethodno ne mogavshi da vratimo exp. karte, u duhu novousvojene krilatice preinachismo “voz” u “autobus”.. vreme je 7:20, moja stalozhena inatdzijska euforija me josh uvek drzhi, jer ima razloga. chak i kada je chika vozach autobusa krenuo da se dere na nas sa rechima “vi prokleti studenti sa vashim prokletim popustima” za kojim je potom usledila bujica psovki, stoichki sam nastavila da se smeshkam..
u rodni nam grad pristigosmo oko devetke, taman na vreme da odem qcjama po putovnicu, nahvatam taksi za vladete kovachevicja 3 i stanem u red duzhine kineskog zida ispred madjarskog konzulata.
napomenimo na ovom mestu da nisam ili sam jako loshe spavala dan, dva, tri..
posle 2 i neshto sata stajanja pod grejnim telom zvanim “sunce”, izgorelih ledja i mutnjikavog pogleda, na odokativno t=7 minuta pre mog reda, kapije utvrde u kojoj su sva moja ochekivanja i pozitiva lezhali, ostashe zatvorene. osvrt na detalj da sam propustila voz iz budimpeshte. neonski znak pored puta.
nemogucje je zamisliti kolichinu besa koja se tad na mene sruchila.

i..sad sam tu gde sam. ophrvana chudnovatim razmishljanjima kvazifilosofskog tipa. i dalje chekam svoj red..

ako se malo nad tim zadrzhim, retrospektivno se smeshkam situacijama u seriji “espagna exit”.. heh, uochila sam da samosvesno vozim prichu kako sam mnogo ozbiljnija nego shto se ponasham, da pricham neke stvari dovoljno vrishtavo samo da bih izgledala povezano sa okolinom. a dijalog koji vodimo odraz u meni i ja, mnogo je distanciraniji od stvarnosti. i tako u nedogled..
izmedju ostalog, shvatila sam da mrzim nekoga. chudna stvar, danas mi uopshte nije jasno zashto neki ljudi misle da je to uludo troshenje energije. srela sam jedno jedino bicje, naseljeno na planeti zemlji, koje je uspelo da inicira pomeranje fokusa sa onoga shto me izjeda iznutra na razmishljanja o tome koji spell iz kategorije “deadly haterid” mogu da kastujem.. i do kog wiz/sorcerer nivoa moram da dodjem da bi mi tako shto poshlo za rukom.. interesantan momenat.. verovatno da, ukoliko bi to bilo mogucje, izlaganjem tih umirujucjih sanjarija bi problem mogao da krene ka razreshenju.. ali u suprotnom, i ovo donosi ushicjenje shto ponovo osecjam krv u zhilama..

mmm! nisam spomenula.. proshla sam i ultimate test samoprocene.. gotovo sam sigurna da sam u nekom od svojih poduzhih monologa obrazlozhila i to kako sam u nekoj samodovoljnoj fazi. heh.. josh kako.
desilo se, da sticajem neslucjenih okolnosti, provedem chitavu jednu bajkoliku nocj sa stvorenjem koje se meni oduvek chinilo kao savrsheno nestvarno [aka do-not-touch-it-will-disappear], a da mi se ni jedan jedini put ne omakne, ni jedan jedini, da pozhelim da ga zaista dodirnem.. postajem aksinatore, putnik, lutalica, argonaut u zemljama gde je zlatno runo poznatije kao samocja.. nishta vishe. nishta..
.

p.s.
heh naletela sam na josh jedan trashlog.. hihihihi.. nechuveno, sramota, iz ovih stopa menjam firmu!