trashlog

danima vecj sedim pred nepopunjenim poljem za new entry i nikako da usresredim rechi na neq prichu..
..i sad dok chituckam “qltura i komunikacija” interesantnog mi autora e.leach-a po prvi put sebi predochavam da internet kao vid komunikacije ne sadrzhi u sebi ni jedan od aspekata direktne ljudske komunikacije - shto je, dodushe, sluchaj i sa pismima, knjigama etc.. i ovde se zaustavljam da ne bi otishla duboko u “pravim se pametna” prichu.. [mozhda jednom pridodam extended entry elaborirajucji razmishljanje]
inache.. vrti mi se po glavi konstatacija izvesne osobe kako nemam svoj stav povodom mnoshtva pitanja.. dok se meni chini da mi nije data ta blazhenost iskljuchivosti, jer kako me je moja baka uchila “istina jeste jedna, ali milioni su uglova gledanja na nju” - i ko onda kazhe da je ijedna od tih perspektiva superpozicionirana u odnosu na druge? nekako mi se stvari ne chine iskljuchivim vecj ujedno i dobrim i loshim i lepim i ruzhnim.. nishta nije tachno ili pogreshno vecj su sve te suprotnosti, koliko sam ja do sad uochila, komplementarne..

i tako redom, dok uchkaram i trchkaram neispavana gradom, neke suvisle misli mi oqpiraju dane, koji su sve samo ne ispresecani suvislim vezama izmedju moje svesti i takozvane svakodnevice [ikvilz rieliti]..
..josh jedno pitanje mi se nametnulo usput, poshto je jasno da gorenavedeni zhivotni princip dovodi do uslovno-nichim-izazvanih havarija.
dakle - kako se postaviti prema pitanju odgovornosti i isqpljenja za greshke koje pravimo?
..recimo.. da moj zhivot predstavimo kao haos slika bez reda.. u kom, shodno tome, nema jasnih uzrochno/posledichnih veza izmedju namere i dela, niti referentnog sistema bilo koje vrste, i stoga, kad dodje do greshke, pada ceo sistem..
..pitanje mog postavljanja prema greshkama namernim/sluchajnim je, khm [take a wild guess], poprilichno.. traumatichno/drama-queen-like
izvedeno iz prethodnog, moja malenkost za referentni sistem chesto uzima ili druge [kao prevashodno pouzdane] ili sopstvene ideale [kao savrsheno nedodirljive].. i tako chesto prvo prihvatim sve optuzhbe kao validne pa potom rezimirajucji [obavezno od zakljuchka ka premisama] nadjem nachina da dogadjaje/namere obliqjem tako da se uklope u izvedeni zakljuchak.. i onda se pojedem u toj bezizlaznoj situaciji, jer ne znam kako da se isqpim.. ophrvana [naravno] jezivim osecjajem da sam iskreno loshe bicje..

i onda..nekako imam utisak da ovo mudro prase i nije tako mudro..

i da zavrshim sa franzferdinand, kao shto i otpocheh:
[nekako uvidjam da mi jedino dolazi kao prikladno za kraj]

I say don’t you know
You say you don’t know
I say… take me out!

there you go.