trashlog

..wheeee! pochela sam da radim u kornjachi.. hihi.. sjajno.. poznata ekipa , svi pozitivni, pivo sa sirupom i zhivot koji je valjda lep.
“)))
i.. eto.. jutrom faks, vecherom posao i drugari i .. tako, utrqjem se s vremenom.
josh uvek izbegavam da najavim familiji da radim, sve kao idem tu i tamo radim neshto korisno.. ima dana, a shto se mene tiche niko ko ne zheli ni ne mora da zna.
i sad evo doruchqjem, posle dan/dva a tek je 3:09am, josh samo kahvica pred spavanje i uzhivancija!
shta cje biti od haosa koji sam hm.. valjda sebi.. napravila u petak na ‘demiji, josh cju da vidim..

i tako..
tezhak zhivot nas grobara i konobara.
;)
u zdravlje.. i osetite se pozvanim da navratite ponekad..

ee pa lepo, dodje i to sunce, zagasih pecj i javno i nemilosrdno se odrekoh kape i rukavica.
milina jedna.. a sa tim i neka fiiina deshavanja, shto kod nas, shto kod suseda nam.. primera radi zhedno uho festival, koji me raduje zbog vishe izvodjacha, a na koji, kako to obichno biva – oticji necju [zbog neke fiiine vukojebine u koju cjem se zabijem ne bi li malkicko privredjivala.. reda radi]. a iskreno preporuchujem i aprilski program za mochvaru [zagreb, cro] u kojoj cje biti i vishe nego interesantnih gostiju od kojih izdvajam ulan bator i violent femmes [i svashtajoshneshtodasadnenabrajam].
hmm.. i naravno – spektakl! – trans am kod nas.. priushtljivo i vishe nego primamljivo..

hm.. a ja?
pa planiram, spletkarim, po obichaju..
dosetih se da prodam poneko zlato koje mi stoji prashnjavo po fijokama i policama, zabacheno i zaboravljeno, bez ikakvih familijarno-emotivno-istorijskih atributa.. i tako izfinansiram sebi puteshestvije u peshtu, na zhur.
[shto cje recji sinonim za avanuru, misteriju, predivne kao i neke nove ljude, sveusvemu - dobar provod]
..a inache – vreme pochinje da zabrinjava, dobija na zamahu, sve brzhe sipi kroz prste.. jasno mi je da cje za neki dan krenuti Kaos i do oktobra se necje zaustaviti i nigde ni trena da se misli i odmori i da se postigne sve shto se planiralo.. al, eh, i ti vrashki planovi.. jalovo je sve to ;)))

i dok uz kaficu u bashti prijatelja poqshavam da iskopam pozitivnu sebe u josh jedan sumrak.. dosezhem ponovo pitanje onoga shto nas definishe, i kako definisati tako neshto?
ma.. sve je to tashtina.. iskreno predlazhem ubiti mozak i furati se na osjecjaj!
hihihi.. takonekako ide..

danima vecj sedim pred nepopunjenim poljem za new entry i nikako da usresredim rechi na neq prichu..
..i sad dok chituckam “qltura i komunikacija” interesantnog mi autora e.leach-a po prvi put sebi predochavam da internet kao vid komunikacije ne sadrzhi u sebi ni jedan od aspekata direktne ljudske komunikacije – shto je, dodushe, sluchaj i sa pismima, knjigama etc.. i ovde se zaustavljam da ne bi otishla duboko u “pravim se pametna” prichu.. [mozhda jednom pridodam extended entry elaborirajucji razmishljanje]
inache.. vrti mi se po glavi konstatacija izvesne osobe kako nemam svoj stav povodom mnoshtva pitanja.. dok se meni chini da mi nije data ta blazhenost iskljuchivosti, jer kako me je moja baka uchila “istina jeste jedna, ali milioni su uglova gledanja na nju” – i ko onda kazhe da je ijedna od tih perspektiva superpozicionirana u odnosu na druge? nekako mi se stvari ne chine iskljuchivim vecj ujedno i dobrim i loshim i lepim i ruzhnim.. nishta nije tachno ili pogreshno vecj su sve te suprotnosti, koliko sam ja do sad uochila, komplementarne..

i tako redom, dok uchkaram i trchkaram neispavana gradom, neke suvisle misli mi oqpiraju dane, koji su sve samo ne ispresecani suvislim vezama izmedju moje svesti i takozvane svakodnevice [ikvilz rieliti]..
..josh jedno pitanje mi se nametnulo usput, poshto je jasno da gorenavedeni zhivotni princip dovodi do uslovno-nichim-izazvanih havarija.
dakle – kako se postaviti prema pitanju odgovornosti i isqpljenja za greshke koje pravimo?
..recimo.. da moj zhivot predstavimo kao haos slika bez reda.. u kom, shodno tome, nema jasnih uzrochno/posledichnih veza izmedju namere i dela, niti referentnog sistema bilo koje vrste, i stoga, kad dodje do greshke, pada ceo sistem..
..pitanje mog postavljanja prema greshkama namernim/sluchajnim je, khm [take a wild guess], poprilichno.. traumatichno/drama-queen-like
izvedeno iz prethodnog, moja malenkost za referentni sistem chesto uzima ili druge [kao prevashodno pouzdane] ili sopstvene ideale [kao savrsheno nedodirljive].. i tako chesto prvo prihvatim sve optuzhbe kao validne pa potom rezimirajucji [obavezno od zakljuchka ka premisama] nadjem nachina da dogadjaje/namere obliqjem tako da se uklope u izvedeni zakljuchak.. i onda se pojedem u toj bezizlaznoj situaciji, jer ne znam kako da se isqpim.. ophrvana [naravno] jezivim osecjajem da sam iskreno loshe bicje..

i onda..nekako imam utisak da ovo mudro prase i nije tako mudro..

i da zavrshim sa franzferdinand, kao shto i otpocheh:
[nekako uvidjam da mi jedino dolazi kao prikladno za kraj]

I say don’t you know
You say you don’t know
I say… take me out!

there you go.

vrishti primal scream dok ja savrsheno pospano ispijam chaj za dobrojutro.
..chudo jedno koliko stvari mozhe da se promeni za samo jedno veche..
and we’ve got a winner!
po prvi put u mom chudnovato haotichnom zhivotu me je cimnuo neki dechko.. ali kao eksplicitno, face2face.. i tako.. i sad sam zbunjena. mishljah da je ta vrsta istrebljena.. nekako godinama nalecjem na “eh, te tako suvishe stidljive i neobichno sasvim sjebane likove.. koji ochigledno nisu na mojoj frekvenciji..”
i.. there you go..
idem posvetim ostatak svoje koncentracije nekoj finoj osobi koja je raspolozhena da mi elaborira svoju sasvim uredjenu predstavu o meni..

i sense some ego rising up..