trashlog

..na smotri arheoloshkog filma u narodnom muzeju, koji onako uzgred NEMA svoju web prezentaciju, i vrishtali od smeha..
..evo, ovde i odmah da priznam, drame apsurda su oduvek bile bliske srcu mom, ali ovo prevazilazi sve shto sam do sad chitala..
zaista mi nije jasno.. da neko ulozhi pare u film pod nazivom “bazilikata”.
[hajde da na ovom mestu stavim prst na chelo i upitam se "whatthef..!?"
shta to uopshte znachi? ..ako nije bazilika onda je..?]
..da razjasnimo misteriju naziva, rech je o oblasti koja se nalazi negde u italiji i izlazi na jonsko i/ili tirensko more [nisu bash precizirali].. od vecjih gradova u prichi se ne pojavljuje chak nijedan.. shto nas, dakle, ostavlja na tom izvanredno precizno definisanom “negde”.
a radnja filma teche ovako:
romantichni zalazak sunca. galebovi. neko more. neka priroda. apokaliptichna muzika za naslov filma. pricha koja skache od homo erectus-a do rimskog doba i nazad sa gomilom prikaza nekog materijala koji je uzet sa nekih lokaliteta i nalazi se u nekim muzejima oblasti zvane bazilikata koja se nalazi, kako sam vecj rekla, negde.
zatim neke zidine. neke dorske kolonade. nabrajanje materijala redosledom eto imate ovo orudje homo erectusa, crvenofiguralne grchke vaze, rimske neznamnijashta, neolitsq keramiq, i onda opet rim rim rim .. i tako, udri shuffle od paleolita pa do pada rimskog carstva i milina.. jako chudna neka oblast u kojoj nema materijala ni iz jednog drugog perioda.. jednostavnije recheno - medjusvemir.
;))
sve u svemu sjajna zabava za nas dokolichare..
..sutra ujutru, ako je iko raspolozen, oko 11ice, se daje repriza reportazhe o trajanovom mostu.. [obavezno pogledati ako vam je do prethodnoopisane zabave]..
.. i ukoliko ste raspolozheni za prvojutarnju psihodeliju, vidimo se tamo!
[aj da vidim ko sme da izadje na crtu]
(more…)

umm.. pushtam korenje u krevetu..
sve je nekako memljivo toplo i udobno i prijatno i..
..vrata koja vode od/do sveta prestaju da postoje..
i ko zna shta ja hocju da kazhem
…
magnovenje. analogna devojka. tachka. prelistavanje onog shto je bilo.
nova nocj. konachno, smrt straha. zenice koje kriju mrak. prkos svemu.
..
izazivachkim pogledom dizhem nos, shirim prste i upijam vetar..

sve to.. a da ne podignem glavu sa jastuka.

Baka nam kaze:
-kuchkini sinovi!
Ljudi nam kazu:
-veshtichiji sinovi!kurvini sinovi!
ostali kazu:
-imbecili!bitange!slinavci!prljavci!dripci!mrcine!zlikovci!zlochinachko
seme!
Dok slushamo ove rechi, nashe lice crveni, nashe ushi zuje, nashe ochi peckaju,
nasha se kolena tresu.
Necjemo vishe da crvenimo ni da drhtimo; hocjemo da se naviknemo na uvrede,
na rechi koje ranjavaju.
Smeshtamo se za kuhinjski sto jedan naspram drugog i , gledajucji se u ochi,
govorimo sve okrutnije i okrutnije rechi:
prvi:
-djubre!
drugi:
-shupq!degenu!
Nastavljamo sve dok rechi vishe ne prodiru u nash mozak, ne ulazecji chak
ni u nashe ushi.
Tako vezbamo oko pola chasa dnevno, potpom idemo da se proshetamo po ulicama.
Udeshavamo da nas ljudi psuju, i utvrdjujemo da najzad uspevamo da ostanemo
ravnodushni.
Ali, postoje i nekadashnje rechi.
Nasha majka nam je govorila:
-mili moji!ljubavi moje!srecjo moja!moje bebice!
Kada se setimo tih rechi, ochi nam se pune suzama.
Te rechi moramo da zaboravimo zato shto nam, sada, niko ne govori slichne
rechi i zato shto nam je suvishe teshko da podnosimo secjanje na njih.
Onda pochinjemo nashu vezbu drukchije.
Kazemo:
-mili moji!ljubavi moje!volim vas..nikada vas necju ostaviti..volecju jedino vas..uvek..vi ste ceo moj zivot..
Pod pritiskom ponavljanja, rechi postepeno gube svoj smisao, a bol shto nam ga one nanose jenjava.

[agata kristof.. jedno malecko samouputstvo]

..hey Jude, don’t make it bad
take a sad song and make it better..

jasno je meni sve to.. i zaista zhelim.. jer.. ukoliko nishta lepo nikome ne donesem, chemu sve?

al..nekako.. kao da ne mogu da skinem sav taj svet sa ramena.. i osecjam gorchinu koja se bezrazlozhno sqplja.. i .. pravim pichvajz.. i samo se josh gore osecjam.

i onda kazhu..
..you’re waiting for someone to preform with
and don’t you know that it’s just you..

..eh..da..upravo..
.al’..nekada davno.. mozda chak i sutra.. u charobnoj dolini, u bashti jorgovana..
zanimacjemo se vezhbama izgradjivanja sebe.. tamo, u toj bashti.. pijuckacjemo chaj i gledati se kroz dim cigareta,
a sunce cje na trenutak zamrachiti oblaci.. kao da radimo neshto sasvim sasvim tajno i zabranjeno. kao da shapucjemo tajne koje se ne izgovaraju.
mistifikovacjemo umeshnost snalazhenja u onom shto je spolja a izgraditi privid potpune hladnocje.
slushacju tajne otkrivanja zhenstvenosti u jednoj devojchici.. iako je to upravo bash ta mala pakost sve ono chemu se opirem svim silama.. nauchicju da se potpuno zatvorim.
i posle.. se po prvi put necju plashiti.
bez ikakvog straha u mogucjnosti da prolijem bilo kakve rechi po papiru..
..sasvim bezbrizno..
..ali.. onda bi one odjednom nekako nepovratno nestale..

….i zavesa bi pala….

[..all the words are gonna bleed from me, and i will think no more..]

hihi.. seqnde dok sam pisala naslov setih se bloga pod nazivom “shljokice”.. interesantno shtivo, moram priznati..
do danashnjeg dana, bilo je..:
keeka reche: “nocj 5og/6i februar, da se zna, komarac uhvacjen kako zzzzuji po sobi!”!!!
komarac, komarac! u februaru! wheee!
budjenje.prvo prolecje. [ehh.. romant'ka]
kisha.napolju.
ne ona brrr sumorna zimska kisha, vecj jedna sasvim prolecjna.. i radujem se.. posle hiljadu godina sam se osvestila.. ooooo koliko malo je bilo potrebno i kako je to izgledalo nemogucje dosticji.. I’m back! [ovde ide tema iz crticja powerpuff devojchurci]
chuda postizu malkicko sujete i sunchani dani..
[onako uzgred, chujem taj zajedljivi ton komentara "neko ti je stavio drogu u heroin"]

priznajem.osecjam se kao pushtena s lanca. sve zelim.
[nice day to start again..
.. hormoni, hold your horses!]

a chinjenica je da nisam samo ja poludela.. i novopecheni chlan familije mi, sijamac bebche, je potpuno poludeo.. sasvim miran umiljat machk je iznenada postao razjareni krvolok.. mad, maad, i tell you!

..i tako pravim gluposti, ne mogu da se setim..

u peshtu otishla nisam, uprkos zapakovanom disko outfitu i veelikim ishchekivanjima.. some thingz just aren’t ment to be..

ovog trenutka:
..i dok machk zvani piglet bezbrizno drema, ja uporno poqshavam da ga imenujem nekako.. i ..cenila bih predloge poshto mi je mashta uzela slobodne dane..

khm.. poslednjih par dana.. shto cje recji poslednjih 30ak sati [valjda].. su.. bili.. vishe nego psihodelichni..
reche mi neko jednom da cju docji do trenutka kada machem moram presecji sve korene.. me-who-was vs. me-dramaqueen..
ali ovaj petak.. jedan od onih toliko-se-stvari-izdeshavalo-pa-vreme-prelazi-raspon-jednog-dana.. a u svari se nishta dogodilo nije osim naleta euforije.
.. interesantni maloletni shmekerchiji [svi deluju tako melanholichno..eh], vrishtavi ljudi, magla i osecjaj da chitav jedan svet zeli da mi se otvori samo shto je to protivno svim njegovim principima.. opravdavajucji taj trenutak kao savrsheno nestvaran..
i ovde i sad dozvoljavam sebi da se unapred odushevim sanjarijom sebe u peshti 7. janu..ne, februar je mesec.. na hc zuru.. kako isijavam ;))
eh..da..
no, ima josh dosta posla pre toga.. na primer, ali samo na primer.. chitave serije scena u kojima sedim na optuzenichkoj klupi zbog ovog ili onog.. i opet isti takav niz mojih replika kojima poqshavam da opravdam a u isto vreme izbegnem ono daleko komplikovanije, u nadi da je lako shvatiti da su ti izgovori dovoljno izlizani da bi bili istiniti..i da ne valja icji dalje od toga.. ali
u principu.. sve do sad se svodi na dijametralno suprotne koncepcije.. stvari za koje smatram da jesu apsolutno moja odgovornost i zbog kojih treba da ispashtam svi tumache kao neizbezan sticaj okolnosti, dakle ne-moju krivicu.. a stvari za koje smatram da jesu neizbezan sticaj okolnosti, i koje me muche ali kao neshto shto je van svake kontrole, tumache se kao namerna bahatost i neodgovornost i samozivost zbog kojih treba da se zamislim .. i tako u krug..
note to self: nabaviti rechnik moralnih nesuglasica.. pa da krenem da gradim taj referentni sistem, koji toliko chesto mashim..

mada kapiram.. dovoljna cje biti i neka bajka.. koja cje iz korena pomeriti.. i usresrediti svu ovu rasejanost. a ako nishta drugo, prevaricje naviq..

..i tako.. preterujem, onako od src-a.. strashne stvari..