January 13, 2004
-
imam osecjaj da su se danas sve stvari urotile protiv mene.
trchim trchim i krojim i prekrajam vreme.. ali nikako da stignem.
nedostupna. ne mogu pristupiti ikome.
dajem obecjanja za chiju sigurnost bih zivot polozila.. prevashodno vremenski ispunjivu sigurnost.
i tako. prvo naruchim jutros oko shestice budjenje, ali.. umesto am operater skapira pm.. i tako niko ne pozove.. srecjom da mi je san bio lak [retkost supreme] pa sam uspela da uspanicheno ustanem i u 10 minuta oposlim jutarnji ritual, istrchim iz qcje i ne zakasnim na posao.. koji se oduzio.. a pritom, nisam dostupna, trebalo je da idem na konsultacije na faqltet ali u startu kasnim.. a ne znam ni kad treba da se pojavim.. dodjem qcjama, prochitam mejl da su mi konsultacije BILE zakazane za 4.. a 5 je uveliko.. otrchim na faks, na 15ominutnu prichu.. zaglavim do 8.. pritom neki predivni ljudi me chekaju u nekoj kafani a putuju u 9.. i trchi do hotela park.. kad gle! fudeks je izmestio svoju stanicu dole u balkanskq [ali ja to naravno nisam znala].. i onda trchi do balkanske.. seqnde u pitanju.. bar da se oprostim s ljudima ako nishta drugo.. i tako u balkanskoj 47 sa gomilom chekam autobus.. sati 9, 9 i 15.. pola 10.. dolazi bas. tih ortaka nigde.. uspanichena gledam levo desno.. nema.
vratim se ponovo u prostorije fudeksa, gde su mi rekli da je ta stanica jedina i da nigde drugde ne qpe ljude.. pitam za svaki sluchaj ponovo.. kad ono.. aa da.. pa.. i na peronu 47 na autobuskoj!!
@#$%^! potpuno pogubljeno slegnem ramenima.. i vratim se qcjama.
i tako.. nishta nisam uradila. nigde nisam stigla. sve sam razocharala.
klasika.. ne?p.s.
mislim da cju ovu epizodu zavesti kao josh jednu sticajem okolnosti iskontruisanu avanturu.. vishe nema svrhe nervirati se..